Пре неколико година био је хит – да се изразим модерним језиком – набавити снимак РАДОВАНА ТРЕЋЕГ, позајмити драгоцени видео – рекордер и у крцатој соби приредити представу. Смејали смо се до суза и уживали. Познати глумци превазилазили су себе. «Али то није позориште», изусти један познавалац жанрова. «Па шта ако и није? Ово је нови вид уметности. Ни романи се више не пишу као некад. Мозда и није позориште, али је лепо».

Нова књига песника Бранка О. Томића је предамном. Богат духом песник од оног чега се маши прави песму. Песник се, чини ми се, рађа, али и дограђује.

Бранков успон је видан. Познајем га неколико година. Постоје многе различитости међу нама. Пре свега, нека имена из његовог окружења не би нашла место уз моје име. Ту су и идеолошке, верске, животне – искуствене разлике. Па ипак, у овом новом плурализму (опет модерна реч) идеја и интереса, паметан човек потразиће и оно што спаја и умеће без сукоба да сучели мишљења. Мислим да се песник Бранко О. Томић и ја узајамно поштујемо и волимо. Наши сусрети нису чести, али су пријатни и благотворни. Нека тако и остане.

Књизевни приказ књиге остављам компетентним (не копентентним) критичарима и рецензентима (не рецезентима). А што се тиче језика богатог, сликовитог, једрог као што је земља на којој смо поникли и из које песник црпи своју зивотну и уметничку снагу, грех је сто много лепо исказаних мисли није, на сву прилику, просло испод лекторског пера. Писац не мора да познаје књизевни језик онолико колико га познаје језички стручњак, али је дужан да мисли о језику. И највећи писци су имали лекторе. Назалост, језик је област где смо и несвесно самоуверени – можда зато што штета није одмах видљива : због техничке грешке у прорачуну срушиће се мост, због погрешног реза хирурга умреће човек, а језик? Што је рекао Хитлеров шеф пропаганде Гебелс: више пута изговорена лаж постаје истина. А више пута поновљена језичка немарност постаће сутра мозда освештано правило. И ето греха: убиство језика из нехата.

Дакле, о књизи стручно – струцњаци. Сам песник казе:“И од лошег материјала могу се направити добре панталоне“. Ја се не могу отети једном поређењу. Као што пчела, пропуштајући кроз себе и оплемењујући својом чудесном природом обичан сећер прави од њега мед, тако и песник ствара песму од свега чега се дотакне. Ако ово и није литература, - а биће дајесте – ако РАДОВАН није позориште – бар је лепо!

29. јун 2001. год
Драга Илић-Јонаш

		4. јули 1999. године Гаго, сине мој! У принципу мушкарци праве А жене рађају проблеме, Осим ако посебним Законом није Другације регулисано Поштено, Тата
14/1. мај лета Г-дњег 2001. Драгом другару Гојку Антићу Живот је књига Коју пишемо знојем, Крвљу и радошћу. Књига је живот- Укоричена драма Каткад лепо написана, Намењена потрошачима Живота. Братски Твој другар Бранко		10. мај лета Г-дњег 2001. Драгом човеку потомку великог песника Г-дину Гојку Шантићу И акорд звона… све у сјају јачем кандило трепти и собу ми зари… из кута мукло бије сахат стари ја склопим очи и од среће плачем ја мало поћутим. Светога ми Луке јест да звезда пржи да ли памет копни – море,вели, Драго! - Де овде се попни и прочитај ово навр’ моје руке… добри велики човече, написах ово јер сам и од Алексе покушавао да научим. Братски Бранко

Свима који се воле:

Потрага за Тобом множила ми слутње
Да ми будеш љубав последња а прва
Привиде и лажи чеко да протутње
Да Те грли „Крусо“ с „Љубавних острва“.