Галерија - 100-годишњица храма

     Колико до јуче имали смо кривце, дежурне кривце за све зло што нас снађе и сналази. Од Фридрих Барбаросе, преко Турака, Шваба и Немаца дошли смо до разверене вере протагониста марксизма. Они су дежурали педесет година. Дежурни последњих десетак година, под знаком навода Српском октобарском револуцијом, смењен је са дежурства. Добили смо човека за кога везујемо Креманско пророчанство. И заиста! Он је православној сабраћи пожељео мир, слогу и добру вољу као нико од претходних. И сам се томе радујем. Богомладенцу Христу хвала. Добили смо од Бога кредит који једино можемо вратити благодарношћу Господу Богу творећи Његову свету вољу.  Али... Србин не би био Србин кад не би смислио јеретички бадњак уз постојећи на Цетињу. Неко може рећи: ''то су Црногорци''. И нека су. Био је и Св.Василије и Св.Петар управо Цетињски митрополит; био је и Његош, али они су били Свети и светли Срби као наша парадигма. Начуо сам да ће по местима Србије бити и страначких Бадњака. Изгледа да ћемо и Веру да постраначимо. Да ли ми то од демократије, чију дефиницију не знамо, хоћемо ДЕМОНКРАТИЈУ за коју смо сигурни шта је. Кога ћемо наново прогласити за кривца? Близу је истине да је преостао само у нама. Има ли мира и слоге игде, осим на небу који је савршен и непомућен. Вратићемо се поново теми.
     ''У дане оне изађе заповијест ... Да се попише сав свијет'', рекосмо на почетку.  Где ћемо ми одавде и племенска браћа свуда по свету? Хоћемо ли моћи из свог ''Назарета'' до завичајног и постојбинског ''Витлејема'' да се по закону попишемо и пребројимо колико нас је преостало? Да, да. Преостало. Шта је са нашом колевком, нека су то и јасле! Нека су то и гостионице замандаљене. Биће отворене за Нову годину. Нека имамо и кровињаре и нека закишњавају. Слама је била испод Христа Богомладенца, зашто не би смела да буде и под нама? Вечерас ћемо ионако унети неколико сламки да нам дом узличи на витлејемску пећину.
     Зар не памтимо кад смо на тачкице, бонове и разне рабоше куповали и добијали свој тал у роби и намирницама? Зар не палимо свеће упокојеним прецима? Зар, кад узмемо свеће у две руке, најпре, шачицу свећа не упалимо за наше ''живе'' драге и вољене? Зарр у другој не држимо трипут више свећа за оне који су на небеси? Да ли смо свесни шта чинимо? Кога пре и прво поменути? Ако упалимо свећу, не дај Боже, прво за мртве, зло ће нам се десити. Ако упалимо у истој равни ''не ваља се''.  Ако буде на пар, каткад непар ''опрости Боже'', само да зло не чује. То је наша побожност.
     На наше зло, зло нас је снашло много пре наше досетке. Заменили смо веру за сујеверје, богохуљење и псовање. Господ нас је створио на пар зарад продужења врсте; да за собом оставимо потомке. Где треба да има, леву и десну страну, као што ће нас раздвојити Себи с десне и леве стране на страшном суду Његовом. Куд се деде предачка вера; куд се деде по десеторо чељади од истих родитеља; куд нестаде дим са толиких српских огњишта? Зато малочас рекох да се пребројимо!
     Ако бригу о себи поверимо Господу Богу, Он ће се о нама старати на начин кад нећемо имати разлога да измишљамо кривце и усмена оправдања јер Божјој вољи нема силе која се може супроставити. Али, коме Црква Богомладенца Христа није мајка, том ни Бог неће бити Отац.
     Какве смо вере, то и сами морамо знати иако се о њој може говорити и читавог Миленијума у који закорачујемо, ако се пре тога не истребимо или не изумремо. Није громогласни Бећковић залуд нити у браду зборио:

"Ћераћемо се још
 Нема од помирења ништа
 Морамо се ћерати
 Ни стати на овоме
 Само би још то требало
 Да се и не ћерамо
 Ђе сте се ћерали
 Ниђе
 Ниђе
 Шта сте ишћерали
 Ништа !"
А Господ нам изричито заповеда:
''Љуби  Господа Бога својега свим срцем својијем, и свом душом својом и свом мишљу својом ... Љуби ближњега својега као самога себе'' (Мт.22,37-40).
     Ко је наш истински брижни и несебични брижник, а ко је племенски ближњи није потребно апострофирати. Ако ове заповести будемо присвојили, у срце посадили као племениту воћку, ако будемо по Божјој вољи живели, нећемо морати да бринемо о бројчаној равнотежи, стратешкој надмоћи других. Ако знамо да им је сами Спаситељ, шаљући своје ученике у свет да проповедају Еванђеље Христово, обећао да, ако буду на змије и шкорпије нагазили, и ако шта смртно попију, да им неће наудити, а Еванђеље, заправо у то нас уверава, не морамо ни ми превише бринути о осиромашеном уранијуму и пребогатој трпези, јер не живи човек само од хране и пића него и од речи које излазе из уста Божијих.
     А онда бисмо и тако могли и свако будуће Бадње вече уз светлост огња заједно са анђелима на небесима да ускликнемо :
''Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља'' (Лк.2,14).

ЈУБИЛАРНА - 2000

     По Новом Календару помпезно најављена и прослављена у свету и код нас. Прангије су праштале и за ''Српску''. Код нас пуцњава и ехо дуже трају него код других. Од те пуцњаве и после дочека многи су настрадали што од нехата што с предумишљајем. Од оних најширој јавности познатих помињем нестанак са лица земље најпре Жељка Ражнатовића - Аркана, најчувенијег српског пекара садашњег тренутка. У фебруару убиство Павла Булатовића, министра војног и, не задуго, и убиство Жике Петровића, директора ЈАТ-а. Нико није преузео одговорност за убиства поменутих лица....
     Почетком године Црквени одбор донео је неколико важних одлука. Неке издвајамо: покрити храм бакром; изнутра урадити фасаду да храм буде достојан Божјег обитавања; парохијски дом препокрити и узидати обе терасе да буду целина са кућом; урадити спољашњу фасаду са дренажом, олуцима и тротоарима; по  могућности подићи из темеља помоћну зграду за паљење свећа, црквену канцеларију и крстионицу. За то имамо покриће у доброј вољи и настојању да ово поколење да свој обол ретком Јубилеју којег је удостојено...
     Дана 2. марта једна здравствена установа ВМА прославила је свој 154. рођендан (1846.год.). Изгледа младолико, као девојка после пубертета. На том рођендану било је веома много  виђених и значајних личности...
     Дана 29. марта непознати пут нас походи и молитвама крепи Патријарх Српски Господин Павле. Одавно знамо да воли да дође у наш Железник. Овде се нешто догађа из године у годину. Или смо му сумњиви или је његова слабост према нама увећана...
     Дана 3. априла мало се ''уздрмао'' Рудник. Истог дана, на спавању, мучки је ухваћен Момо Крајишник и прослеђен у Хаг. Тај Суд се, у неку руку, може поредити са Синедрионом. Али, како нисам ни тужилац ни правобранилац одустајем од личне истраге...
     Дана 14. априла Митинг удружене опозиције. Заиста, велики скуп (Бео)грађана на Тргу. (Не знам да ли Републике или Слободе). ''Хоћемо превремене и поштене изборе''. То је слоган и порука свих ''издајничких и НАТО лидера опозиције''. Бацање преко плота патриота и издајника и отуда назад, помешало је овце и јарад. У том чопору, издалека, ни прави чобанин не разазнаје ко је ко. Да има и једних и других нема сумње. Лоше стоје и једни и други. Може се очекивати да ће на крају народ бити издајник самог себе...
     Дана 13. маја, на новосадском сајму убијен је Бошко Перошевић, покрајински први човек И вероватно, међу реткима, који није био искључив и са којим се могло о свему разговарати...
     Да се у Србији нешто ''озбиљно''  дешава види се  по прогресивном убрзању догађаја.
     Дана 17. маја одлуком Републичке Владе одузима се Студио Б због позива на рушење друштвеног поретка. Он је, иначе, власништво Скупштине Града...
      Дана 1. јуна одузет је ГСБ. Тако, данас, Влада вози Београђане хвалећи сама себе како је положила испит ''из вожње''...
      Дана 17. јуна Пазтријарх поново у Железнику. Овај пут са прекором због непознавања свакодневних богослужења и с благословом да се на Други дан Духова служи Прва света литургија у незавршеном храму у Сремчици...
     Дана 12. јула упокојио се у Господу и трећи син краља Александра, који је трагично натрадао у Марсељу 9. октобра 1934, краљевић Томислав Карађорђевић. Часно је сахрањен 16. јула у Задужбини на Опленцу у Тополи. Први пут се окупила читава краљевска породица...
     Дана 1. августа књига, осма по реду: ''Памет је женског рода'', од истог аутора као и овог летописа, крочила је из штампарије на светлост овог врелог лета...
     Кад смо код тога: температура ваздуха, 22. јуна у 19,зо час. била 34 степена; 4. јула у 12 ч. 37 степени; истог дана у 17 ч. 40 степени. Жеге су и у августу, 20, 21, и 22. августа. Забележене су температуре од 39 степени у Београду. Ако се Северни пол постепено отапа (слике о томе говоре), Србија ће за неку годину препланути као традиционална српска лепиња на  врелој црепуљи...
     Захуктава се предизборна кампања. Савезни, покрајински и локални избори и, наравно, председнички. Две преовлађујуће Опције улазе у финиш. Заказани су за 24. септембар. Режимска левица са Председником на челу ''окупља'' стотине хиљада присталица у Новом Саду, у Кусјаку на Ђердапу чак и у Берану. Вешти монтажери спојили су слику у ''огледалу'' како би се приказала доминација Левице. Овакву подвалу  ''упецали'' су новинари ''Гласа''. Све ово под  паролом: ''Народ бира а не НАТО''. Ивица Дачић суграђанима обећава повратак осмеха, зар га нисмо имали, јер нам је смркло од Градске власти СПО-а.  У опробаном стилу : '' ружење народа ''...
     ДОС је, најзад, консензусом, истакао кандидатуру Др Војислава Коштунице за Председника. Жаљен од претходних, као патриота Србољуб, националиста и некомпромитован човек, подржан и од Ненада Чанка, од Расима Љајића, обеју руку Сулејмана Угљанина итд...
     ''Предизборно ћутање, слути на зло''! (афоризам).
     Дође тај  ''величанствени тренутак''. Бирачко тело, по тврдњи СИК-а, броји цирка 7.844.000 бирача. Господин Милошевић је у ''опипавању'' пулса добио око 1.690.000 потписа или десет пута више од свих кандидата укупно...

                 24.септембар 2000. ИЗБОРИ.

     Исте вечери лева коалиција наговештава убедљиво вођство и могућу победу, да почнемо, Г-дина Милошевића у првом кругу... ДОС, Радикали и СПО налазе да је Г-дин Коштуница у вођству са 52-57%  испред 34% за Милошевића. Комисија се не оглашава. Збуњује. Пролазе дани. Грозница Опет крађа? ... Да би најзад СИК прогласио 48,93% према 38% за Коштуницу у односу на Милошевића. Радикали јетко признају да је Коштуница победник у првом кругу. СИК оглашава резултате званичним и озваничава други круг. Залуд записници свих учесника у трци. Свестрано прихваћени Савезни парламентарни резултати, покрајински и локални. Само председнички у други круг...
     Пола милиона Београђана, штрајк рудара у Колубари. Од тог тренутка аутор летописа не борави у Београду. Сва дешавања су у опису гласила која су му била доступна.

      Пети октобар 2000. СРПСКА ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА. 

     Њ. С. Патријарх Српски Господин Павле честита победу изабраном председнику Г-дину Војиславу Коштуници. Овај синовски моли кад му устреба очински савет у претећој смутњи и хаосу. Њ. С. моли власти да мирно уступе положаје, а народ да буде разуман и трезвен. ''Кука и мотика'' стигла у Београд. Опсада. Од Љига, колона возила и пољомашина закрчило магистралу. Од Новог Сада...од Ниша, из свих праваца и прилаза Граду. На прагу пакла! Милион људи у срцу Престонице. Ултиматум: тражи се потврда изборне воље грађана. Ништа! Покличи: ''Војо, спаси Србију и нас!''; ''Готов је, готов је!''. Водени топови, осиромашени и обогаљени сузавац по маси. Стампедо! ''Где ћете, кукавице?''  Критична маса и тренутак. Одважује се елита.  ''Јуриш на Скупштину!''.  Кренуо и багер Полиција у колапсу. Војска се не примећује. Гори Савезна Скупштина! Лете фотеље, ситнији инвентар. Гласачки листићи се развејавају као семе зла. Делиријум. Масовно лудило. Народ је ушао у своју скупштину. Полиција предаје кациге и штитове народу за успомену. РТС! Следећа, да! Багер у покрету. Пуца се на њега и Џоа. Први јуриш, други, трећи. Полиција се склања. Упад! Гори телевизија? Главни и одговорни уредник Комраков под столом! Изгореће као воштаница на гробу. Спашавај га од гневне масе. Готово је, СЛОБОДНА телевизија...
     Савезни Уставни Суд проглашава Др Коштуницу за победника у Првом изборном кругу. Касно, или не!? Демократија?! Одбрањена воља грађана! Народ се одбранио од ''патриота ''...
Изгледа да жели сам о себи да брине. Буди Боже с нама и с њима!...'

              *  *  *  *

     Дана 7. октобра Устоличен нови председник СРЈ Др Војислав Коштуница. Рођен у Коштунићима (отуда пореклом) 1944.године. За време кнеза Милоша. Предак му од Дамјановића презименован у Коштуницу. Ко је и шта је  време ће рећи. Многи се позивају на Креманско пророчанство. Свој суд о ''пророчанству'' и пророкованом изостављам...
     Ове, јубиларне, 2000 СПЦ канонизовала је нове Српске светитеље, свештеномученике и исповеднике. Прилог је из световних новина од 24. маја  у  ''Гласу''.

Исповедник Доситеј (1887.г. Бгд. +15.01.1942..г.)
Свештеномуч. Петар (1866.г. Грахово +1941.г.)
Свештеномуч. Јоаникије (1890.Столив- Бока+Нд)
Свештеномуч. Платон (1874.г.. Бгд +1941.г.)
Свештеномуч. Сава (1884.-Мол  +1941.г.)
Свештеномуч. Бранко (...   +7. мај  1941. године )
Свештеномученик Ђорђе (...   +1941.год.)
Свештеномуч. Рафаило (1875.г. Дероње +1941.)
Мученик Вукашин (''само ти, дијете, ради свој посао'' )
     Блаженог Владику Николаја народ је ''канонизовао'' у Светог не чекајући Саборски декрет, као и Аву Јустина (Поповића)...
     ...Тих поратних дана, Марка (средство плаћања) ''таласала'' је од 1 DEM = 40,00 до 1 DEM = 24,00 дин. да би 15. новембра нови Гувернер Млађан Динкић озваничио 1 DEM = 30,00 српских  ''срећника'' .
     У сенци ових догађаја, без нарочите најаве, посмртно се вратио у отаџбину, у завичај, великан поезије, дипломата и ''непријатељ'' Јован Дучић, у родно Требиње...
        У сенкиној сенци још нешто: приучени летописац имао је емисију на Новој РТС под називом:  ''Музика коју волим''. Будућег лектора молим да непотребно изостави...