Tomićeva zbirka pesama „Crveno slovo“ prestavlja jednu lepršavu zbirku – nisku – najlepršavijih perli koje se presijavaju na svetlu života svojim divnim poetičkim skladom. Ova zbirka se odlikuje vedrinom i ljubavlju kada za to, po nama, ima najmanje razloga u stvarnom životu; iz nje izbija vera u Boga, čoveka i život baš kada najmanje vere u životu ima; ona je prepuna nade u vreme našeg beznađa. Pesnik je našao mnogo melodike u Božjoj bašti života i ponudio nam na bogatoj trpezi duha, baš u vreme kada se naše srce zgrčilo i stvrdlo u guku koja pati……

….Uspeh i uspon u njegovoj poeziji je vidan i uočljiv. I dok je u ranijim zbirkama pesama bilo naive i nategnute rime koja je bila sama sebi cilj i ishodište, sada je pesnička kompozicija, ritam i izraz reči i stihova, pesničko nadahnuće opustenije, spontanije, uzvišenije, tako da sada možemo da govorimo o budnom pesniku koji slaže svoje najbolje stihove baš pred spavanje, noću, bolje rečeno “izmeđ jave i izmeđ sna” kad žagor života zamre, kad leleci i strasti života utihnu, kad pesnik ostane sam pred svojom savešću kao pred nekakvim magičnim ogledalom u kome se ogleda njegova duša…

O Božiću 1999.
Žarko Gavrilović
protojerej

 

Crveno slovo

 

SUMNjE ZBRAJAM

Rekoh ti reč
Da saznam ko si
Ćutiš li ćutiš
A onda poče:
Iz kamena voda
Iz oka blesak
Bisere nižeš
Životu oda
Rukama zlatiš
Brda podižeš
Uzgrćeš pesak.

Snaga oluje
Lukavstvo zmije
Bistrina uma
Blagost monaha
Jeste što nije
Nemoć ti strana
Ni truna straha
Jabuka zrelih
Sa suvih grana

 

  

Do danca kapiš
Čuvajuć sebe
Pod noge kriješ
Duboke stope
Klimavi korak
Kapu mi krojiš
Uzimaš meru
Bezdušno biješ
Studeni pogled
Srce mi ledi
Sumnjom me pojiš.

Poraze trpim
I sumnje zbrajam
Ubi me studen
Trezvene žene
Kakvoj se nadam
Kao oličenje
Znajući sebe
Mislima vajam.

 

CRVENO SLOVO

Sred dana sred noći u ponoć u podne
Kalendar života reče mi ovo
Da l’ su pametne, ružne il zgodne
Žena je veliko Crveno slovo.

Adamu srce zatitra nedrima
Oseti Gospod kamen, olovo
Razbuđen, vedar od Boga prima
Toplinu žene, Crveno slovo.

Ta muška duša bez žene luta
Al uz nju stoji rebro Adamovo
Omama i vlast ko vino prosuta
Žena je vavek Crveno slovo.

Zar ne bi čovek vazda u prazno
Vajao dive od zlata kovo
Ljudsko beznađe najstroža kazno
Da nije žena Crveno slovo.

Kako ne reći hvala ti ženo
I smrt i život Pravednog Jova
Bez tebe sunce ko ugašeno
Prvi si praznik – Crvenog slova.

Od tada žena do sudnjeg dana
S Adamom Eva za sva vremena
Bere nam jabuku-duševna hrana
Većma je praznik nego li žena.

 

 

 

BLAŽENO SNIVAŠ

Gledam te krišom kradem od zbilje
Toneš u snove oni te vuku
Koluti dima naše okrilje
I pramen kose mazi mi ruku.

Postelja puna premora zlatna
Zavesu njišu zvezdane trese
Kandila svetlost čar blagodatna
Sve lepe slike pogled mi zdese

Ne diraj vele nagotu tame
blaženo sniva san krilatica
Vrhom jezika svlažih ti rame
Oteo pospan osmeh sa lica

Prsti mi drhte ruka mi krenu
Granata senka lice ti mreži
Umalo kraci osmeh da svenu
U kosi zlato cakleći leži

Osvitom zore pokrij me žudno
Hoću da zebem toplinu mamim
Neka mi bdenje jeste nepresudno
S posteljom šapćem i sobom samim.