Pre nekoliko godina bio je hit – da se izrazim modernim jezikom – nabaviti snimak RADOVANA TREĆEG, pozajmiti dragoceni video – rekorder i u krcatoj sobi prirediti predstavu. Smejali smo se do suza i uživali. Poznati glumci prevazilazili su sebe. «Ali to nije pozorište», izusti jedan poznavalac žanrova. «Pa šta ako i nije? Ovo je novi vid umetnosti. Ni romani se više ne pišu kao nekad. Mozda i nije pozorište, ali je lepo».

Nova knjiga pesnika Branka O. Tomića je predamnom. Bogat duhom pesnik od onog čega se maši pravi pesmu. Pesnik se, čini mi se, rađa, ali i dograđuje.

Brankov uspon je vidan. Poznajem ga nekoliko godina. Postoje mnoge različitosti među nama. Pre svega, neka imena iz njegovog okruženja ne bi našla mesto uz moje ime. Tu su i ideološke, verske, životne – iskustvene razlike. Pa ipak, u ovom novom pluralizmu (opet moderna reč) ideja i interesa, pametan čovek potraziće i ono što spaja i umeće bez sukoba da sučeli mišljenja. Mislim da se pesnik Branko O. Tomić i ja uzajamno poštujemo i volimo. Naši susreti nisu česti, ali su prijatni i blagotvorni. Neka tako i ostane.

Knjizevni prikaz knjige ostavljam kompetentnim (ne kopententnim) kritičarima i recenzentima (ne recezentima). A što se tiče jezika bogatog, slikovitog, jedrog kao što je zemlja na kojoj smo ponikli i iz koje pesnik crpi svoju zivotnu i umetničku snagu, greh je sto mnogo lepo iskazanih misli nije, na svu priliku, proslo ispod lektorskog pera. Pisac ne mora da poznaje knjizevni jezik onoliko koliko ga poznaje jezički stručnjak, ali je dužan da misli o jeziku. I najveći pisci su imali lektore. Nazalost, jezik je oblast gde smo i nesvesno samouvereni – možda zato što šteta nije odmah vidljiva : zbog tehničke greške u proračunu srušiće se most, zbog pogrešnog reza hirurga umreće čovek, a jezik? Što je rekao Hitlerov šef propagande Gebels: više puta izgovorena laž postaje istina. A više puta ponovljena jezička nemarnost postaće sutra mozda osveštano pravilo. I eto greha: ubistvo jezika iz nehata.

Dakle, o knjizi stručno – strucnjaci. Sam pesnik kaze:“I od lošeg materijala mogu se napraviti dobre pantalone“. Ja se ne mogu oteti jednom poređenju. Kao što pčela, propuštajući kroz sebe i oplemenjujući svojom čudesnom prirodom običan sećer pravi od njega med, tako i pesnik stvara pesmu od svega čega se dotakne. Ako ovo i nije literatura, - a biće dajeste – ako RADOVAN nije pozorište – bar je lepo!

29. jun 2001. god
Draga Ilić-Jonaš

		4. juli 1999. godine Gago, sine moj! U principu muškarci prave A žene rađaju probleme, Osim ako posebnim Zakonom nije Drugacije regulisano Pošteno, Tata
14/1. maj leta G-dnjeg 2001. Dragom drugaru Gojku Antiću Život je knjiga Koju pišemo znojem, Krvlju i radošću. Knjiga je život- Ukoričena drama Katkad lepo napisana, Namenjena potrošačima Života. Bratski Tvoj drugar Branko		10. maj leta G-dnjeg 2001. Dragom čoveku potomku velikog pesnika G-dinu Gojku Šantiću I akord zvona… sve u sjaju jačem kandilo trepti i sobu mi zari… iz kuta muklo bije sahat stari ja sklopim oči i od sreće plačem ja malo poćutim. Svetoga mi Luke jest da zvezda prži da li pamet kopni – more,veli, Drago! - De ovde se popni i pročitaj ovo navr’ moje ruke… dobri veliki čoveče, napisah ovo jer sam i od Alekse pokušavao da naučim. Bratski Branko

Svima koji se vole:

Potraga za Tobom množila mi slutnje
Da mi budeš ljubav poslednja a prva
Privide i laži čeko da protutnje
Da Te grli „Kruso“ s „Ljubavnih ostrva“.